Neolit

недеља, 4. јул 2010.

Pre priblizno 12 000 godina klima je postajala toplija: krupna divljac bila je sve redja, ali su lovcima – sakupljacima nadohvat ruke bile mnoge biljke i sisari. Na Bliskom istoku, ali i u Aziji i Juznoj Americi, oni su poceli da napustaju nomadski zivot i da prirodu prilagidjavaju svojim potrebama. Svoj nacin zivota covecanstvo je menjalo, pre svega, razvojem zemljoradnje.

Novo orudje

Neolit je doba glacanog kamena. Priscvrscen za drveni drzac, taj okresani kamen omogucio je obradu zemlje: on je postao orudje za usitnjavanje zemlje, za usecanje brazda, sadiljka, ssrp za zetvu ili sekira za krcenje gustog rastinja.

Zemljoradnja

U krajevima u kojima je danas razvijena zemljoradnja, od davnina uspevaju pretece psenice, razi, kukuruza, graska i paprika.Ljudi koji su ih u davnoj proslosti sakupljali, posmatrali su njihov razvoj i odabirali su najotpornije biljke. A onda su, oko 8.000 godina pre nove ere, naucili i da ih uzgajaju. Lovili su pretke ovaca, koza, i njihovih srodnika, kao i magarce. Da bi ih sprecili da unistavaju useve, ljudi su podizali ograde, a zatim, malo-pomalo, poceli da pripitomljavaju zivotinje, koje su se posle pokazale kao veoma korisne. Govece je, na primer, vuklo ralo, koje je prethodilo plugu.

Prva sela

Ljudi su poceli da grade prve kuce: od drveta, a tamo gde ga nije bilo, od zemlje, slame ili kamena. Zahvaljujuci zemljoradnji, oni su se bolje hranili. Broj ljudi se povecao; kuce su nicale jedna uz drugu. Na Bljskom istoku su nastajala sela sa stepenasto poredjanim kucama od zemlje. Oko 4.500 godine pre nove ere, zemljoradnja se prosirila po citavoj Evropi. Prva sela su se od razboojnika i neprijatelja branila visokim drvenim ogradama, koje su stitile na deesetine kuca. Ostvarivala se podela rada; neki su se bavili poljoprivredom, drugi su pravili orudje i oruzje, a treci su trgovali.

Tkanje i grncarstvo

Obradjena polja su se prosirivala, a prinosi uvecavali. Da bi se plodovi cuvali tokom godine, covek je poceo da izradjuje grncariju. Od gline je takodje pravio i peci, u kojima je mogao da pece hleb. Otkrivanjem tehnika tkanja, od ovcije vune ili kozije dlake proizvodio je toplu odecu.

Doba metala

Orgaizacija drustva, neophodna da bi se raspodelili prikupljeni plodovi, usavrsavala se pojavom metala. Medju prvim predmetima od zlata su grivne nadjene u Bugarskoj, a pretpostavlja se da su nastale 4.500 godina pre nove ere. Od mesavine bronze i kalaja, ljudi su poceli dap rave ubojito oruzje.

Lovci i ribolovci

Osim lova, ljudi su se bavilim i ribolovom. Od trske ili izdubljenih stabala pravili su camce. Stabljike trske, sase ili vrbe sluzile su za pletenje mreza kojima se lovila riba, mnogo cesce nego harpunom.